Kako sam došao u Švajcarsku

   

    Posao u inostranstvu nije lako naći, naravno sve zavisi kakva je kvalifikacija, i naravno od osobine čoveka koliko je dobar da proda sebe. Postoje dva načina: samostalno što je teže, ali jeftinije, i pomoću nekog, bilo to da je prijatelj, član porodice, ili jedna agencije što izađe skuplje. Ja sam birao da izađem preko agencije.

     Imao sam iskustva pre nekoliko godina da se sam konkurišem za posao u inostranstvu, tačnije u Mađarskoj. Naravno poznavao sam grad, jezik pričam perfektno, i javio sam se za posao gde su tražili radnika moje struke. Nije bilo ništa teško, bukvalno kao da sam se konkurisao za posao u nekom drugom gradu Srbije. Posao sam dobio, ali nisam ga prihvatio, u to vreme Mađarska je imala problema sa ekonomijom, a ni uslovi medicinskih radnika nisu se toliko razlikovali od naših. Sad posle nekoliko godina žao mi je što nisam prihvatio, iskustvo koje sam mogao da steknem u toj klinici stvorilo bi mi više mogućnosti nego što danas imam. Poslati svoju biografiju, otići na razgovor, kultura naroda sve mi je bilo poznato, tako da nije mi trebala ničija pomoć.

    Za rad u inostranstvo pomažu mnoge agencije, oni su takozvani posrednici između poslodava i radnika. Prepostavljam da su zarade ogromne, konkurencija na tržištu je velika, i samo ta agencija pobeđuje ko ima reputaciju, i ko ima veći marketing. 

   Ne reklamiram agenciju, samo moja iskustva pišem, i veoma sam zahvalan agencija koja mi je dala šansu da dođem u Švajcarsku. Agencija se zove "Medifair Luzern", oglas sam našao preko interneta, preko čuvenog facebooka, i ona se isključivo bavi sa medicinskim radnicima za rad u inostranstvu, odnosno u Nemačkoj i u Švajcarskoj. Uslovi rada, koji dokumenti su potrebni, koliki su troškovi, sve je to naznačeno. Nisam poznavao nikog,  nemački jezik mi nije maternji jezik, a Nemačka i Švajcarka su drugačije zemlje nego gde sam odrastao, trebala mi je pomoć. 

    Cene agencije nije mala u odnosu na naše plate. Mnogima sam pričao moje namere, moje planovi, i kad sam odgovorio na njihova pitanja koliko će me koštati, začudili su se. Bio sam i ja začuđen kad sam čitao četvorocifren broj, i odmah odbacio mogućnost da se prijavim za ovu agenciju, ali kad sam malo bolje pomislio da je ta cifra višestruka u odnosu na moju platu, ali ako se zaposlim u Švajcarskoj, onda će iznos biti manji od moje mesečne plate. 

   Internet je jedna velika knjiga za mene, sa odgovarajućim rečima sa odgovarajućim imenima sve mogu da nađem. Sećam se kad sam čitao oglas, sećam da sam bio uzbuđen da sam dobio nadu, ali druga pomisao mi je bila da je to prevara. Ne znam tačno koliko dana sam se bavio traženjem informacija o agenciji, prva tri dana sam veoma aktivno čitao, tražio zaposlene na internetu, gledao youtube snimke, sve moguće detalje, sitnice koje će mi opravdati sumnje. Tako da posle dve nedelje sve sam znao šta mi je trebalo da budem siguran da agencija postoji, i da su poslovi agencije legalni. Zašto sam bio tako sumnjiv? U proteklih nekoliko godina stekao sam iskustva, puno puta su me pokušavali uvući u razne firme i u sekte, pa i ti veliki "menadžeri" koji su prali mozak našem narodu davali su svoj doprinos našem društvu da bi se na kraju stvorila sumnja u sopstvenom prijatelju. Budite pažljivi! Ako se prijavite za posao preko bilo koje agencije, uvek proveriti da li je agencija stvarno postoji, da li postoji neka nepravilnosti u radu. Imena su uvek naznačena, ako već imate ime i mesto onda imate sve na dlanu, samo trebete naći. 

   Ono što mi se sviđalo kod agencije je to da mi je obezbedilma prevoz, smeštaj, hranu. U toku mesec dana tri puta sam pitao da li sam dobro razumeo, da li treba da ja platim nešto njima ili da potpišem neke dokumente. Trenutno sam još uvek u Švajcarskoj, pasoš je kod mene, nikakav dokument nisam potpisao, niti sam dao ikakvu novčanu naknadu. 

   Pre nego što sam došao u ovu prelepu državu, imao sam dva razgovora sa predstavnikom agencije iz Švajcarske, s poštovanim Herr Lathanom. Prvi razgovor se odvijao u Beogradu u oktobru mesecu na kojem nažalost nisam mogao da prisustvujem, ali smo imali telefonski razgovor na nemačkom jeziku, predstavio sam se, opisao sam moj posao i moje radno iskustvo. Bio je zadovoljan, i rekao je da je moje zanimanje traženo u stranim državama. Vreme čekanja nije bilo lako, trajalo je dva meseca dok nisam dobio odgovor kad ću ići. Drugi razgovor je bio sredinom januara, iako sam s njim više puta pričao preko interneta i preko mobilnog, to je mi je bilo prvi put da se uživo srećem s Herr Lathanom. Vodio je otvoren razgovor s ljudima koji žele da se zaposle u inostranstvu, bilo su tu iz raznih profesija: doktori, fizioterepeuti, mlade medicinarke, instrumentarke, medicinske sestre. Samo sam čekao, i slušao razgovor koji se odvijao jednom na nemačkog drugi put na engleskom jeziku za one koji su slabo znali nemački, uvek se nešto novo moglo čuti, ali u suštini uvek je oglasila rečenica "Želeo bih da radim u inostranstvu.".

    Sam Lathan je prijatan čovek, mladolikog izgleda, i samo najbolje mogu da pišem o njemu. Onaj ko je imao iskustva da priča s njim bilo uživo ili bilo telefonskim razgovorem shvatio je da je on osoba koja predstavlja profesionalnost. Osim svoje formalnosti, osim svog šarma, poseduje nešto više, velikodušnost. Možda zvučim sentimentalno, ali ovo mi je jedanesti dan kako sam u Švajcarskoj, skoro svaki dan se srećem s njim, i vidim kako mu se ljudi jave na ulici, kako se medicinsko osoblje ponašalo s njim kad smo bili u klinici na razgovoru. Ovde u Švajcarskoj samo sam dobro čuo o njemu i njegovoj porodici. Ono što je važno da pored toga što mi agencija nađe posao, pored toga što mi agencija sređuje priznanje (anerkennung), pruža mi moralnu podršku. Nikog nisam poznavao u Švajcarskoj, sam sam došao, ali već zahvaljujući Herr Lathanu puno prijatelja sam stekao. 

    

    Izbor prave agencije je težak izbor, zašto sam baš ovu agenciju odabrao ne bi znao da kažem, da li možda zbog marketinga, ili zbog nekog predosećaja, mislim da je nebitno. Važno je da sam na sigurnom, i da znam da me nisu iskoristili.