Posle neizvesnosti koja je trajala nekoliko časova, i ubeđenja da ću se vratiti svom domu, dobio sam ponudu da ostanem u Švajcarskoj na dva meseca, i da usavršavam jezik i usput ako je moguće da nađem privremen posao kako bi sam sebe finansirao to vreme. Dobio sam mogućnost da dobro razmislim iako sam već imao odgovor, i bio sam u njega već 99% siguran. "Prošetaj se, razgledaj, razmisli dobro." tako je zvučio savet. Uzeo sam svoj fotoaparat, i krenuo u centar grada da vidim tu "veličanstvenu" Švajcarsku, kako je svako opisuje.
Grad kao grad na prvi pogled ne izgleda ništa posebno od ostalih evropskih gradova. Izašao sam na ulicu i krenuo, verovatno nije začujuće ali ono što sam prvo primetio to je bio saobraćaj. Stanovništvo obično vozi evopska kola, samo u odnosu na nas to nisu kola od starosti deset godina, niti su to BMW i audi marke koji vozi elitni deo stanovništva i sumnjvi pojedininci, to su novije marke evropskih proizvođača i veoma često sam mogao da vidim vozila sa hibridnim motorom. Ponekad se pojavi neki zaluteli golubčić, bilo da je to očuvan "old timer" mercedes, ili sportski ferari koji se može videti u akcionim filmovima. Ono što mi se sviđa da mnogi voze mini coopere, kao i "naša domaća" kola fiat 500c.
Do centra nije toliko dugo trajala šetnja. Luzern je grad od 60 000 stanovnika, koji živi punim plućima. Tokom dana ulice su napunjene raspoloženim ljudima, a grad ima jedno ogromno jezero, a u pozadini su ogromne planine koje oduzimaju dah. Jezero, koje je toliko čisto da kad stojim na mostu mogu da vidim dno, galebovi koji lete uonakolo zajedno sa patkama i labudovima koji plivaju po vodi traže posetioce koji će ih nahraniti. Neki su toliko pitomi da jednostavno dođu pored čoveka udaljenosti da samo ruku treba da ispruže da bi ih dohvatili.
Šetalište pored jezera je predivno. Čistoća je na vrhunskom nivou, i oseća se atmosfera da je stanovništvo na većem kulturnom nivou nego odatle ja dolazim. Bilo mi je čudno da sam video starije bračne parove koji se grle i drže za ruke, kad mislim na starije mislim na osobe koje bi mogli da mi budu deda i baka.
Igrališta za decu koja su nalazila pored jezera su bila veoma moderna, obezbeđena od povreda, očuvana, pored njih su ležali ladudovi, deca ih nisu dirala, poneki su ih hranili. Setio sam se mojih uspomena kad sam ja bio u njihovim godina igrao sam se na nekim socijalističkim ljuljaškama i gutao prašinu dok sam igrao fudbal sa mojim vršnjacima.
Na ulicama je puno stranaca sa drugih kontinenata. Bilo da su to Afrikacni, Azijanti ili iz drugih delova sveta mnogi su se uklopili u društvo bez ikavih problema. Švajcarska je država mogućnosti, a ne ksenofobije kako sam toliko puno puta čuo i čitao.
Bilo mi je čudno da ne viđam napuštene životinje, nema pasa lutalica niti mačaka koje preturaju po smeću. Nema išaranih zidova, niti ikakvih političkih plakata, nisam video prosjake na ulicama grada. Naglasio bih da sam tokom svog boravka iskusio da niko se ne podiže ton, ljubaznost je sastavni deo života ljudi koji ovde žive, i barem dosad u svom iskustvu svako je druželjubiv, i pomaže kako može.
Vratio sam se nazad u stan gde sam dobio prenoćište, i dao sam odgovor koji sam već imao na početku razgovora. Švajcarsa je Švajcarska, svoje ime nije dobila samo po sirevima i po satovima koje pravi. Nijedna država me nije tako očarala na prvi pogled kao što je to bilo u ovom slučaju. Mogućnost koju sam dobio ću iskorstiti.
Prvi utisak često zna da prevari, ali vaš je bio istinit. Uređena, stroga zemlja, sa očuvanim prirodnim lepotama. Kombi prevoz Svajcarska
ОдговориИзбриши