Škola jezika

   Bio sam tu već nekoliko dana, kao što sam odlučio ostao sam tu, i pokušavam da iskoristim svoju životnu šansu. Jedan od mojih problema je da moj nemački jezik nije savšen. Koliko mi nije savršen, i koliko se traži znanje nemačkog jezika tek sam onda saznao kad sam već imao razgovor za posao.

   Sama Švajcarska je zemlja koja se razlikuje po svemu, iako se na prvi pogled ne primećuje. Uporedivši sa mojom državom, gde je vlast centralizovana, i gde se akcenat stavlja na Beograd, Švajcarska je podeljena na kantone, i svaki kanton ima svoju autonomiju. Zavisno koji kanton gde se nalazi zvanični jezik se razlikuje, tako da se negde priča Francuski, negde Nemački,a negde Italijanski.Sam Švajcarski jezik se veoma razlikuje od onog što sam čitao i čuo od ostalih. Svaki kanton ima svoj Švajcarski jezik koji se razlikuje po dijalektu, pa kako su mi rekli nije sigurno da će se ljudi sporazumeti ako se nađu iz udaljenih kantona. Rekao bih da je jezik kombinacija francuskog, nemačkog, i italijanskog. Da budem iskren, Švajcarski nikako da razumem, za mene je to sasvim nepoznat jezik. Da navedem primere: mein - mini, Das Radfahren - Felon, dok je Guten Tag - gructe. Za srećom zvanični jezik se uči u školi, tako da svako priča nemački jezik u ovoj oblasti, mada zbog dijalekta ponekad se eško razume.

   Škola jezika ovde u Luzernu je veoma dobro organizovana, njihova web stranica je veoma detaljna, i na osnovu jednog testa mogao sam da saznam koliko je u suštini moje znanje. Da priznam, test je bio veoma težak, ali na kraju se dobija realan rezultat.

                                                                Provera znanja

   Nakom što sam dobio rezultat testa, otišli smo da se upišem na intenzivni kurs, što znači svaki radni dan od 9 časova do 12 časova, sa manjom pauzom. Jedan nivo je podeljen na tri dela, a svaki deo traje četiri nedelje, cena kursa za jedan mesec iznosi 760 franaka. Začudio sam se, i prva pomisao koja mi je pala na pamet, da su to skoro dve mesečne plate, ali bez žrtve nema napredka. 

   Nakon dva dana počela je nastava, bilo nas je desetero. Posle prvog časa svaki učesnik je upoznao tuđu priču: odatle je, godine života, razlog zbog čega je tu... Bili su to ljudi iz raznih kontinenata, iz raznih zemalja, sa zajedničkim ciljem, nije zavisilo ko koju boje kože ima, svi smo bili isti u tom momentu. Pored devojke iz Poljske koja je imala veoma svetlu boje kože sa plavom kosom, sedeo je Afrikanac koji je se uvek smeška, naspram njega njena zemljakinja koja ima toliko bele zube da bi mogla da reklamiru dentalnu pastu. Došli su iz Eritreje, iz jedne male države koju pre toga nikad nisam čuo. Oboje nose kape čak i za vreme nastave, i posle nekoliko dana kad sam se raspitao objasnili su mi da ne mogu da se naviknu na ovu hladnoću koja vlada u ovim oblastima, njima je potrebna toplota iz njihove domovine. Naravno tu je Mostafa i Ali, koji su došli iz Sirije pre godinu dana,uvek su dobro raspoloženi, i mada ne pričaju o tome, niti ih ne pitamo, ali svako zna njihovu istoriju, zbog čega su morali da napuste svoju domovinu. Tu je i Mustafa koji došao iz Kurdistana, iz nezvanične države, gde nam je rekao da u državi u kojoj je živeo zabranjeno koristi svoj maternji jezik. Mustafa je osoba koja se bliži svojoj četrdesetoj godini života, i rekao bih da izgleda kao sultan, i uvek se nasmejem kad treba da izgovori slovo "C", pa tako umesto Ciriha, uvek kaže Surih. Naravno, u grupi se nalazi i jedna lepa Brazilkinja, koja je svoju ljubav našla ovde u Švajcarskoj. Rumunka koja je došla ovde u Luzern na četiri nedelje kod kolege, svaki dan izlazi u bar ili u diskoteku, u zoološki vrt ili u fitnes salon, a ja se radujem ako mogu da kupim akcionu Nutelu od pet franaka :)  Mladić iz Paname s kim sam se sprijateljio koji je došao da studira u Švajcarsku, i upoznao ovde svoju ženu žviota. Razbacan, skoro dva metra visok, priča 5 jezika, voli Salsu, i bio je stanju da kupi slušalice po ceni 200 franaka, koje mu uvek vise na vratu. Naravno tu je Egipćanin, crna ovca u našem stadu, uvek se buni, i uvek ima neki komentar, prepostavljam da je bio neki advokat u svojoj zemlji.

    Sama predavačica je starijih godina, rekao mi da je jedna profesorica koja je u penziji, i našla je mogućnost dodatne zarade. Veoma je druželjubiva, pričljiva, i pomaže kako god može. Nastava se odvija samo na nemačkom jeziku, i ne podnosi druge jezike za vreme nastave, što je vema dobro za naše nemačko znanje. Atmosfera je veoma prijatna, organizovana, i sveobuhvatna.

   Pauza traje petnest minuta u kafeteriji, gde su ostali članovi škole koji istovremeno imaju pauzu, pa su mogućnosti za upoznavanje veće. Tu obično razmenjujemo iskustva u nekim uobičajnim temama, koje su u početku glasile ko odatle dolazi, šta su mu planovi, ili istorija boravka u Švajcarskoj. Veoma mi je čudno da mnogi žive tu već godina, a njima je čudno da sam u Švajcarskoj samo nedelju dana, a da nam je nivo jezika na istom nivou, više bih rekao da nam je gramatika na istom nivou.

   Nastave su veoma intenzivne, i akcenat se stavlja na gramatiku. Nedeljno jedan put je jedan test, koji lagan ako se na predavanja redovno posećuju, i ako se uradi domaći zadatak koji oduzima barem sat vremena tokom dana. Već deset dana od kako sam se upisao u ovu školu i nisam nikad iskusio ovakav napredak u učenju jezika, mada još uvek nisam zadovoljan sa sobom, i još uvek imam puno da učim. Kad sam došao u ovu zemlju, u ovaj grad, došao sam sam, posle deset dana mogu da kažem da mi se život promenio, i da napokon posle dugog vremena ponovo živim.